Thursday, January 25, 2007

О осуђивању других

Не судите, да вам се не суди. Правда је слепа, и није увек разлог твог или било чијег суда. Запиташ ли сам себе, пре него што неком судиш, колико си ти праведан да о некоме доносиш суд? Колико си ти искрен, да некоме судиш за неискреност? Колико си ти добар да судиш некоме ко је зао? Да ли се усудиш, да себе ставиш на суд, пре неголи неког другог. Не, зато што ти твоја самосвест то не дозвољава, зато што мислиш у својој сали кривих огледала, како си ти лепши, праведнији и бољи од других. Та твоја искривљена слика самог себе те охрабрује у твојим мислима о другима. Себе најмање познајеш, а друге судиш само према неким одразима њихове душе. Одакле онда узимаш себи за право да судиш онима, које у основи и не познајеш? Запиташ ли се то? Ако не, требао би.
Стави себе на суд, преиспитај своје поступке, сваки пут када пожелиш да судиш другоме. Замисли колико ће прљавштине и смрада изаћи из твоје душе. Онда, када увидиш колико си мали и беспомоћан, није ти до суда, него ти је до милости, милости од самог себе. Погледај себе, на шта ти личиш, бедни човечуљку, па тек онда суди некоме већем од себе. Велики људи одговарају пред Богом за велика дела, велики нељуди, пред Богом одговарају за своја велика недела, а твој суд, мали човече, је ту непотребан јер само себи на врат стављаш јарам који не можеш да понесеш, стављаш на себе јарам суда, који ти нити припада нити би, да си иоле свестан суда, икада прихватио такву благодет, боље речено, клетву.
То што чиниш, свесно или не, тиме што судиш другима, само пљујеш у облаке, али ти се пљувачка враћа на твоје лице, и од твоје лепоте остаје само упљувана слика бившег човека, бедна карикатура и смејурија. Суди, и сам ћеш себе пресудити. Ако пустиш друге да ти суде, то је само на твоју корист, али ти немој. Нека, пусти друге нека уздигну своју осакаћену сујету, али моли се за њих, да се уразуме, да не остану лакријаши до века, већ да се сете оних гласова, „крв његова на нас и на нашу децу“. Замисли те тешке речи највећих од неправедних, повиканих на име Бога. Крв Божија на њих и на њихову децу. Где си ти у свему томе, ти који судиш другоме. Да ли и ти желиш крв Његову на теби, и на твојој деци? У име чега? У име какве правде? Какве истиности? Какве части?
Смешни и мали човече, бивши човече, уразуми се, и суди мало себи, па ћеш увидети колико си лош, колико си слаб, и колико си бедан. Онда позови име Божије и гледај, искупљуј своје врме и спасавај се.

2 comments:

sdddd22 said...

Very good article,I prepared a very good gift for you, please visit my blog, The best browser fo you in History

Миљан said...

супер је. одакле је ово?