Ave Serbia!

Цео овај мали свет, независан у односу на законе и морална начела на којима почива људска цивилизација, битише на својим климавим и трулим ногама, као ругло и пародија на целокупно достигнуће људске цивилизације.
Верујем, и стојим при томе, да већина овог народа и даље живи у убеђењу да је највеће људско достигнуће точак. Тако шта није зачуђујуће, са обзиром на неандeрталски етос на коме ти и њима слични људи поимају наше друштво. Мала племенска заједница поносних и кршних балканаца, набеђених у своју Богом предодређену судбину страдања, и величине у мизерним и смешним делима, у већини случајева, неделима или умним делима за која не постоје рационална објашњења. Ношени туђим емоцијама, или интересима, свесни своје кривице, себе покушавају да прикажу као жртве система, туђег наравно, а свог никако . А и зашто би? Зар наш систем нижих вредности није бољи него њихов, заснован на знању, имању и капиталу? Па Cрби смо, имамо ми, као, нешто што они немају. Ми имамо нешто што се зове душа. Зато ми и страдамо, од оних који немају душе а од нас хоће нешто, а нама још увек није јасно шта тачно.Добрица Ерић нови златоуст после своје каријере засноване на Другу Титу, швабама и партизанима доживљава просветљење и пише о србима рабима Божјим са брадама и њивама и шљивама итд. Зато се ми бојимо, и укључујемо своју дефанзивну машинерију жртве, која, како је то историја у неколико наврата показала, уродила плодом.
Неки ће људи читајући ово помислити : Ево га, још један у низу издајника, плаћеника, који желе нешто што ми не разумемо и не желимо да прихватимо јер то нама никако није јасно, а и не трудимо се да ишта и разумемо.
Оно што ме натерало да пишем, је ред који сам пре који дан видео испред Грчке амбасаде у Београду. Ред људи који презиру све што долази са запада, ред људи обучених у Најке, Фила, Бенетон, Дизел и остале европске и светске брендове, ваљда подсвесно или можда негирајући чињеницу да је то баш то. Стоје, кивни што морају да се презнојавају по жеги и моле за милост тих истих сила од којих не желе ништа. Кивни на друге наравно, на себе никако. Јер, то што они стоје ту, то је нека садистичка жеља неког другог, а никако мазохистичка последица сопственог понашања.