Железнице Србистана

Први део (припрема за путовање)


Да ли сте икада путовали Железницама Србистана? Ако нисте, крајње је време да тако шта учините. Србистанске Железнице гарантују вам невероватну авантуру, reality show, који се, верујем, може мерити са светски познатим сличним продукцијским решењима која се баве стварним животом. Мислим да је fear factor у поређењу са једним сатом проведеним у некој од композиција Србистансих Железница, мачији кашаљ.
Једно путовање, од просто (проширене) раздаљине од 84 километра, је савршен практичан пример Анштајнове „Теорије релативитета“. Ту раздаљину, можете прећи за рекордних 3 сата, али са друге стране, као доказ флексибилности времена и простора, то ваше путовање може потрајати и непуних 8 сати. Важно је само да сте спремни, да одвојите део свог живота, за једну дивну авантуру и поглед кроз прозоре пуне влаге, који у свако годишње доба изгледају као да је цик зиме, те да се нахватало иње, или, ако пуком срећом уграбите прозор кроз који се можда нешто и види, на њему ћете наћи отисак нечије замашћене главуше, уз помоћ којег можете одредити и висину, пол, дужину и боју косе, на узору пар власи, и даље прилељених на демирли пенџер неког од (сточних) вагона Србистанких трачница.
Ваше путовање, уопштено, треба да изгледа овако. Ако имате средство савремене комуникације, илити Интернет, (који већина србистанаца презире, јер долази са Запада, и самим тим је претња по Serbistorum Ordo Seculorum), покушајте да пронађете интернет презентацију Србистанских Железница. Прва ствар која ће вам се десити је, да ћете налетети на сајбер пенџер „мејд ин ЈУ“ тј. Виртуелну хартију Југословенских Железница, коју би са одређеном дозом скепсе могли сврстати у период Федеративне Народне Републике Југославије, но неком пуком случајношћу, интернет је „измишљен“ знатно касније. Е, када отворите ту страницу, наићи ћете на један проглас : премештени смо на другу локацију, сада нас можете наћи на страницама Србистанских Пруга, јер, пратећи сецесионистичке трендове осталих Пруга и колосека, србистанске пруге су напокон промениле своје име. Када се учита та страница, наћи ћете се у тоталној конфузији, са силним редовима вожње. Одокативно, човек би рекао да је то нека жестока, велика компанија, која ето, за дивно чудо функционише савршено. Међутим, ту су: станични редови вожње, директни возови, месни возови, Повремени возови, па беовозови, па возови других боја, па романтични, па ренесансни, па неокласицистички, све у складу са вашим интересовањима и у циљу , ваљда, остваривања вашег железничког фетиша. Када се у свему томе, на неки волшебан начин, снађете, и одаберете једну од горе наведених опција, онда схватите, да оно што покушавате да пронађете уствари и не постоји, и појави вам се нама добро познати прозор this page could not be found, или у преводу на српски језик: Ова страница је шарена лажа. Пошто сте изгубили већ читавих 45 пет минута, покушавајући да пронађете информацију о поласку ваше композиције, схватите да сте могли да исктате чаробни ћилим и на њему одлетите до жељене вам дестинације.
Но ако сте, као што сте, апсолутни мазохиста, назваћете број телефона који некако ишчепркате на поменутој страници. Смирено окренете жељени број, ако случајно добијете бирани број, након што телефон одзвони 10ак пута, јави вам се промукао женски глас са познатим србистанским поздравом : `Ало? Тада се ви наравно збуните и заборавите кога сте и звали, па онако....из небуха питате.....ааа...јел то...станица...за возове? Тетка са друге стане жице вам одговори шаблонираним питањем: јел ти то мене мало...? И у том трену се осећаш као везан на шине док те отправничка домино дама бичује неким монтажно демонтажним предметом за изградњу шина. Када се после неколико секунди саберете, и објасните свој проблем, да би сте желели да кренете на одређену авантуру, србисанска домино дама вам саопшти да сте добили погрешан број (али да сте добили онога ког сте тражили) и да назовете на неки други, који изговори брзо и то себи у (непочупани) брк, тако да не можете ни схватити да ли она мантра....или сте добили жељену информацију. Потом окренете тај други број...који онако стидљиво и страхотрепено бирате, јер се бојите да ћете опет погрешити (али добити онога ког сте тражили). Е на том броју вам се нико не јавља, а ако покушате поново, бирани број ће бити заузет, пошто је особа која рукује тим сокоћалом, управо назвала своју тетка Станојку у Малом Мокром Лугу, да је пита за здравље чика Радоја, који је био на операцији у КБЦ Звездара...(али то је већ друга прича...она прелази у домен Србистанске Алтернативне Медицине) и онда...тако загубите се..на исти начин као што сте се загубили у овом мом скромном писанију.
Пошто сте исцрпели све реалне опције да сазнате кад ваш воз полази, одете на железничку станицу, да лицем у лице поразговарате са особом која може да вам помогне. Па ако будете имали среће уз чекање од неких 2 до 3 сата, можда и кренете у своју малу авантуру.
На железничку станици сте стигли рецимо у 16.00. Сазнали сте, од чике на шалтеру, (који вас ни не погледа, и седи окренут леђима) да имате воз за (нпр.) Земљу Недођију, у 17.07 (ма колико тих 07 сумануто звучало)...